Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 4 и 5 | Page 165

ПУТЕВИ: У уводу у вашу критичарску антологију, Женска
поезија тридесетих година двадесетог вијека (Women’s Poetry of
the 1930s), која је први пут објављена 1996. године, изјављујете да
је у Британији "отпор према поезији коју су писале жене дубоко
укоријењен и сталан". Шта узрокује такав отпор, ко га
непрестано подржава и да ли је дошло до промјена у интензитету
отпора у посљедњих двадесет, тридесет, четрдесет... година?
Џејн Даусн: Поједини мушкарци пјесници и издавачи одувијек су
били непријатељски расположени према женама. Отпор често долази и
од стране старијих жена које настоје да се одвоје од такозваних слабијих
веза. Тај "комплекс женског удруживања"1 потхрањује се негативним
критикама у елитистичким књижевним часописима. Почетком
двадесетог вијека, у лондонском монолитском часопису Тајмсов
књижевни додатак (Times Literary Supplement), неки од анонимних
критичара писали су веома надмене и заједљиве коментаре кад су жене
у питању. Отприлике стотину година касније, у специјалном "женском
додатку" часописа Критика поезије (Poetry Review) из 1996/7. године,
уредник Питер Форбс (Peter Forbes) цитира Дерека Мејона (Derek Mahon) који је изјавио у Ирском Тајмсу (Irish Times): "Морам ли да кажем
да је све то трубљење о женама пјесницима права срамота?", и
коментарише: "Данас обично не срећете тако потпуно непросвијетљене
мушкарце, али он, по свој прилици, каже само оно што многи мушкарци
пјесници мрмљају док пију пиво." С друге стране, имамо и праве
шампионе, попут Мајкла Шмита (Michael Schmidt) из издавачке куће
"Карканет прес" (Carcanet Press) и Нила Астлија (Neil Astley) из
издавачке куће "Бладакс букс" (Bloodaxe Books), који већ дуже вријеме
неуморно промовишу пјесникиње. Тренутно је на снази праведније
представљање женске поезије од стране критичара и чланова жирија,
који су обично жене или мушкарци који објективно посматрају дјела
жена писаца. Тек треба да добијемо пјесника лауреата који је жена, а
нагађа се да би то сљедећи пут могла да буде Керол Ан Дафи (Carol Ann
Duffy).
ПУТЕВИ: Сјећам се једног вашег врло занимљивог и
информативног поглавља на тему антологија женске поезије,
Рушитељке канона; Стваратељке канона (Canon-Breakers; Canon-Makers), објављеног 1997. године. На крају поглавља
закључујете да "више није прикладно трагати за 'женским
гласом'; много више је од користи расвјетљавање стратегија
1

види Gilbert and Gubar, 1988

164