Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 4 и 5 | Page 153
Овако Васа Павковић, заљубљеник у књижевност, природу и
лептире, почиње причу Ускршњи лептир. Игром судбине случајно га
среће априла 2007, а до тада га никада није срео, јер је веома ријетка
врста, те фатаморгана постаје фотоморгана. Поставља се питање, може
ли се усликати сан? Може, ако нас сан дозива и води ка себи, ако смо
одабрани да се сјединимо са њим, макар погледом или блицом
фотоапарата који траје колико и трептај човјековог ока или трзај
лептирових крила. Јер, у овом сновиђењу, човјек је на тренутак лептир,
а лептир човјек, обојица су ситнице божанске природе, и због тога
морају оставити једно у другом величанствени траг постојања. Али
такође морамо бити свјесни да оно што нам је некада надохват руке, већ
сљедећи моменат може бити далеко