Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 4 и 5 | Page 128

АКО ЈЕ ТО ЉУБАВ, КЊИГА ДРУГА
Нема ничег бесмисленијег и напорнијег од љубави разведених људи,
ако је то љубав, а не продужетак сатирања - тако размишља Косара о
разводу, јер су скоро сви њени пријатељи разведени. Она остаје у браку,
иако зна да муж поред ње има још једну жену, њихову заједничку
пријатељицу. Временом се њен бол претвара у кивност, а љубав нестаје.
Остала је само потреба за Владимиром и страх да не буде остављена. А
тај страх је увек јачи од поноса и жеље за истином. Док га чека да се
врати, патећи од чисте новобеоградске несанице, она у тој једној јединој
ноћи проживљава читав њихов заједнички живот, и доноси одлуку да ће
окончати тај живот у лажима. Оставиће Владимира. Али не бива тако.
Писац ништа не решава. Оставља јунакињу да поред свога мужа (када
се од те друге жене врати) коначно заспи, као једномесечна беба, са
осмејком на уснама. Беспомоћност, страх, кукавичлук? Потчињавање.
Погни се, али само да би волео, био је мото збирке Ако је то љубав,
чијег се сигналног деловања и реминисценција не можемо ослободити
док читамо Овога пута о болу; као да читамо њен наставак - Ако је то
љубав, књ