Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 4 и 5 | Page 107

СЛОВЕЖ
Слове!
Слове пси на залазак вечерњи,
слове безгласним урликом,
хоће дан избијелити!
Хоће сада
ил' никада!
Слове!
Слове на вјетрине и вилењаке,
слове на очеву сјеђовину,
слове на руку хранилицу,
хоће крви,
хоће први!
Слове!
Словеж се разлег'о по пртинама,
по вртачама,
по јамама се зашанчио.
Учаурен у лелеке,
словеж јечи,
словеж звечи!
Слове пси по ранама,
по студима,
словежом се изгладњују.
Ограђени све бодљама,
словећ' љуте,
словећ' ћуте!

ВЕЛЕГРАДУ У ПОХОДЕ
Грумења простртих поља,
јагањци побијелили.
Остаци црнила ноћи,
ту,
преко пута мене,
сазријевају.

106