Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 4 и 5 | Page 104

Сузана Ступар
У ЗОНИ УЛТРАДИВЉИНЕ
Собови безличја наричу.
Праживимо у зони ултрадивљине.
Паримо се неспојиви
и наказе се привијају
свијету доконе празнине.
Престижу се окомите
и дијалектичке вриједности
на одваганом простору.
Не стишћемо се
и не скидамо камен са главе.
Остаци у већини
Цијелом се подсмјехују.
Заглушени вагонским звекетом
изнова се пребројавају
и укрцавају нам своје сулуде терете.
Пастири наде крволочно поју,
нису се џаба осликали на прозорима.
Сви избрушени вапаји
осташе у лебдећој нигдини,
прозујаше нам крај камена.

КЛЕТВА
Прстичави погледи испаљују
зрневље суза.
Програмираш успаване ласице
да ми украду бодље охолости.
Не знаш да ме има
концентрисана казна,

103