Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 2 и 3 | Seite 37

hутевМ Читао је те критике. За једну, најнегативнију, је рекао да је писана увредљиво. Милиновић је желио прочитати мој роман. Даровао сам му један примјерак. Љубазно је захвалио. Очекивао сам да ће објавити негдје приказ мога романа. Пратио сам листове и часописе у којима је сурађивао. Приказ мога романа није излазио. Излазили су његови прикази писаца који су писали романе, приче или пјесме и били професори књижевности као и он. Његове колеге. Хтио сам се запослити. Хтио сам се запослити као новинар. Натјецао сам се за радно мјесто новинара. 'tОсионском листу". На тестирању Тражили су сталне сураднике у је требало осим описа једне фотоrрафије и текста на задану тему показати опће знање. Поставили су само два питања. Од десет тестираних само сам ја знао што значи скраћеница СОС и тко је био тадашњи министар културе. Сурађивао сам као новинар у неколико листова и часописа. Писао сам у рубрикама за културу. Осим књижевних приказа објављивао сам интервјуе с културним дјелатницима. С писцима, сликарима, глазбени­ цима, глумцима ... Нигдје нисам могао бити стални сурадник. Само сам крпио рупе. Пратио сам у то вријеме казалишне представе у Осиону, посебно представе у осионском народном казалишту. Хтио сам радити интервју и с једном младом глумицом која ме највише фасцинирала. Сматрао сам је најталентиранијом и најатрактивнијом. С Бернардом. Глумила је главну улогу у новој представи осионског казалишта. Упознао ме с њом муж једне од старијих глумица у том истом казалишту који је водио своје мало казалиште и с којим сам већ радио интервју у "Осионском тједнику". Био сам узбуђен док сам радио интервју с Бернардом. Причао сам несувисло. Њени одговори су били одмјерени и интелигентни. Интервју је објављен у "Осионском тједнику". Једина реакција о њему дошла је до мене од стране Марјановића, директора драме у осионском казалишту. Познавао сам га. Био је љут због једног Бернардина одговора. Био је љут на мене. Као да сам ја одговарао а не она. Она је тврдила да он, директор драме, кроји драмски репертоар казалишта. Он ми сад каже да то није истина. Није ми било јасно зашто то говори мени а не Бернарди. Први пут сам након интервјуа срео Бернарду на промоцији збирке књижевних критика једне критичарке. Она је писала и о мом роману. Тај приказ је био разумљив. А разумљиво у њему је то да је мој роман лош. Из њега је произлазило да би мени требало надаље забранити 36