Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 2 и 3 | Página 23

hутевМ

било. Није имало шта да их затрпа. Ја запамтио како су књиге опасне, еј,

по живот!

Је л' тако, јесте! Видиш, сестро слатка, како ти је логика

једноставна ствар. Онда, чест је случај да огрбавиш од књига. Вучеш
пун торбак књига, радних свески, те оних за лектиру и то кад се

развијаш у пубертету, и искриве ти се леђа. Видиш, ево, укључио сам
обе стране мозга и ништа ми не долази на памет, ,аа је nаметно а и да
има везе са књигама. А трудим се, мајке ми ... баш ми је жао што не могу

да се сјетим нечег за ту твоју емисију. А кол'ко траје та емисија из
културе? Петнаест минута? Пуно секо, пуно паметног се може рећи за
петнаест минута. Хаику! Опа! Шта се чудиш што знам за хаику, то су ти

кратки курсеви свега и свачега што иначе мора да се студира ал' може
да се проучи, савлада, овлада и превлада за три секунде, пет минута а

дан је већ предуr. Смијеш се, па ти би требала да знаш да све што је
некада значило Једно, сада значи и то али може да значи и нешто друго

или сасвим супротно од очекиваног. Тако сам ја био добар дјечак,
напоран младић и, сасвим неочекивано, бићу добар човјек. Тако ти је то.
А, да, умало да заборавим, од млого читања може да се деси млого

блебетања, а што то можда буде шкодљиво, секо моја лијепа.
А што држим књигу пред собом? А, зато си ми пришла, шта читам

овог љета? Е, видиш, како то бива, задесила ме катастрофа већих
размјера, готово равна климатским поремећајима.

·

извјештавају на РТРС,

као

Иако о томе не

ни у српском издању Гласа Америке,

страшно је са неколико Ш. Изгледа да ћу морати да отворим мозак зато
што ми је