Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 2 и 3 | Seite 20

hутевМ

сјају лица, овладала покретима, глас јој постао звонкији и милији. Неко
би помислио да се затрескала у мушкарца. Тако изгледају жене кад се
заљубе на први поглед.

А она двојица несретника гужвали су се у својим празним брака­
вима. Жене им се збабале на тмуран начин, све некако на страну руж­

ноће и неиспуњености, ни трага од аура лепих бакица.
ишло

најбоље,

постали

су

лоши

ђаци

и

студенти,

Ни деци није
почели

да · се

дрогирају, и све је кренуло наопако, пропадало и нестајало у лавирин­
тима rрађанскоr ништавила. Управо онако како се живот зна поиграти
са грешни.м:а.

Разједали су се туђи животи који су зависили од једне једине
женице: бумеранг је дошао по своје . Ето, родбина главних јунака ове
приче

.

.

.

НИЈе знала ништа о прохуЈалом, НИЈе могла ништа ни претпос-

тавити, а камоли судити о сопственој пропасти. Чак ни Катаринин деда

који је и те како окусио чашицу горчине бранећи унуку од напасника,

.

.

.

.

.

.

никад до краЈа НИЈе увидео докле Је све допрла змиЈа таЈне швалерациЈе.

Катарина је одлучила да позове обојицу љубавника на заједнички
рандес, а да они не знају за њен план, при том. Нашли су се у оној истој

.

. ..

посластичарници у КОЈОЈ Је, изнад великих врата, кад су се сви случаЈНО

срели, писало "Слатка њушкица". Наручил