Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 14 и 15 | Seite 88
ЕСЕЈ
FRIDA KAHLO ИЛИ СУБВЕРЗИВНА ЛИТЕРАРИЗАЦИЈА О/П(О)СТОЈАЊА
Мерима Омерагић
FRIDA KAHLO
или субверзивна
литераризација
о/п(о)стојања
С
убверзивно писмо се испоставља као фикција и симболика
испреплетена са теоријама које имају за циљ обликовање тијела
текста као плуралитета цјелине у сврху критике доминирајућих
дискурса. Кршењем Закона и једног (мушког) принципа се афирмира
културни отпор који оспорава владајуће дискурсе и потреса теорију
њеним терминима створеним у језику путем нових начина изражавања.
Дискурс као прозивод идеологије је у служби борбе ради остварења
стратешких циљева. Када прекорачи границе прихватљивог говора (Ј.
Бутлер) логофалоцентризма, Другост изравно напада на предрасуде и
ставове деконструктивном причом о маргиналности и разлици чиме се
позиционира нови субјект остварен у језику. Насупрот фалоцентричном
језику стоји језик женског искуства, наслоњен на искуство тијела,
те на психоаналитичко искуство, у функцији је постмодернистичког
испитивања и истраживања свијета и друштва. За разлику од језика
који је основа комуникације и на тај начин приближен је појму праписма,
писање је конституисано као систем који изазива дисеминацију значења
(Поповић, 2007: 533). Женско писмо представља рад на језику, уписивање
у текст, константну полемику с традицијом, а резултат је обртање
доминирајућег дискурса и артикулација разлике писања сваког субјекта
понаособ. Писање значи могућност промјене, простор одакле се може
винути субверзивна мисао, претеча трансформације друштвених и
културних структура (Шафранек, 1983: 7-28). У манифестима женског
писма освијештене су тежње да се испољи тијело доживљено изнутра,
да писмо унутрашњости представи још један битан аспект друштвеног
садржаја и живота жене. Тијело постаје не само тема, мотивација за
писање и начело његова ар