Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 14 и 15 | Page 74

ИНТЕРВЈУ МИЛОРАД ВИЦАНОВИЋ МАЗА настојања да максимално испоштујем захтјеве сценариста. Сценариста серијала за „Delcourt”, Sebastien Latour је, колико је мени познато, написао сав сценарио унапријед што ме јако весели. ПУТЕВИ: Знам да су ти све табле и стрипови из твог пера драги, али да ли би могао да издвојиш неке који су ти ипак мало дражи од осталих, којима си задовољан мало више? МАЗА: Мени су , као што је и ред, веома драги стрипови у којима пародирам ствари које јако волим, што значи да су то стрипови „Незвани јунак”, „Брза храна”, „Први контакт” и још неки старији. Сви остали подлијежу критичком осврту и жељи да грешке из њих не поновим на будућим пројектима, што опет, не значи да ми нису драги и да међу њима нема табли којих би се тешко одрекао. Наш предсједник* зна колико се тешко одричем табли, чак и кад постоји опасност да их немам гдје држати код себе. ПУТЕВИ: Можеш ли за наше читаоце описати процедуру настанка твојих табли које радиш за француске из даваче (од тренутка кад добијеш сценарио до готове табле)? МАЗА: Процедура је мање – више класична, што значи кроки скица уз прво читање сценарија, потом у програму Photoshop радим сториборд стране на које убацим и текст да бих имао бољи увид и то шаљем сценаристи и уреднику на одобрење, након чега крећем са радом на оловци табле коју опет пошаљем на увид мада кад пројект одмакне то чешће не морам да радим. Завршетак је наравно туширање, уз евентуалне корекције које урадим на скену готове табле. ПУТЕВИ: Које алатке користиш при стварању? МАЗА: 0.9мм техничку оловку или 4Х за оловку, а за туш Gillot 303 перо за туширање, Pentel или кист за дораду. Од скора користим све више и фломастер. Дигитално радим на Wacom Cintiq и могуће да у догледној будућности буде све више заступљен у изради стрипа. ПУТЕВИ: Знам да стил мораш мало прилагодити у зависности за кога и с ким радиш стрип јер су различите америчке, француске и сл. табле. Реци ми да ли поред тих промјена у кадрирању, и различитим алатима креираш табле за поједине издаваче? МАЗА: Ја сам, почевши радити „Вековнике”, утврдио комбинацију коју и данас користим и која има само варијацију фломастер умјесто пера у неким случајевима, али како ја болујем од тога да ми оригинали изгледају к’о одштампани још увијек је примарно перо уз кист плус фломастер, рецимо за технику, али и тај фломастер даје линију варирајућу као перо тако да нема пуно разлике. Кад сам купио Cintiq почео сам радити серијал „Distractions” у програму „Manga Studio” и добио сам резултате прилично блиске овоме што радим на папиру, тако да заиста вјерујем да ће неки од будућих албума бити рађен потпуно дигитално. ПУТЕВИ: Поред својих професионалних и породичних обавеза, нађеш времена и да једном годишње организујеш Салон стрипа у Лакташима. МАЗА: Салон је и настао из моје жеље за дружењем са истомишљеницима јер у мојој средини немам пуно могућности да се виђам и дружим са људима који се баве стрипом, а имао сам жељу и својим суграђанима показати колико сјајних и креативних људи има на овим просторима. ПУТЕВИ: Које све салоне из окружења посјећујеш, шта ти се гдје свиђа и гдје би волио да одеш? МАЗА: „Балканска смотра младих стрип аутора” у Лесковцу је свакако незаобилазна јер је све ово што ми се дешава на неки начин потекло од Лесковца, тако да сам тамо заведен као инвентар. „Међународни салон стрипа” у Београду је такође уобичајена станица у мом распореду вожње, затим „Мафест” у Макарској и свакако „Цртани романи шоу” Загреб. ПУТЕВИ: Да ли ти је познато да у твом ближем окружењу постоји још неко ко има жељу да постане стрип цртач, нека нова нада или је до првог таквог истомишљеника потребно отићи до Бањалуке? МАЗА: Изузев екипе која је окупљена око удружења „Девета димензија” и стрип магазина „Parabellum” нисам био успјешан у проналажењу нових нада. Радује ме да се на салону појављују дјеца коју то интересује, али послије то замре, а ја заиста немам ни времена да их тражим иако сам увијек наглашавао да сам ту ако неко жели да котактира са мном. ПУТЕВИ: Ако би било заинтересованости да ли би у Лакташима или Бањалуци водио неку школу стрипа за младе, нешто попут школа стрипа „Никола Митровић Кокан” или „Ђорђе Лобачев”? МАЗА: Нисам сигуран у своје предавачке квалитете тако да за сад и не покушавам са нечим сличним, али ко зна, можда се једног дана у мени јави и жеља за тим. Ја имам обичај рећи, све у своје вријеме. * Зоран Пејић, предсједник удружења "Девета димензија" Дивљи вјетар 72