Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 14 и 15 | Page 67
ИНТЕРВЈУ
МАРЂАН САТРАПИ
ПУТЕВИ: Ваш филм визуелно много
подсјећа на филм о Амели Пулен. Да ли се
слажете?
САТРАПИ: Опсједнута сам љепотом, волим
естетику, гламур, да ми глумци изгледају
лијепо. Када филм није лијеп мени се не
допада. Водила сам рачуна о детаљима, боји,
костимима, сценографији, свему. Једино у том
визуелном основном дијелу мало подјсећа,
иначе је скроз другачији, али драго ми је да
ме пореде са Жан Пјер Жанеом.
ПУТЕВИ: Због чега сте се одлучили након
стрипа да радите филм? Јели лакше филм
радити или стрип?
САТРАПИ: Стрип је нешто врло лако
за направити, за то треба максимално 500
долара, неки јефтини јапански папир и
туш. Не требају ти глумци, продуценти који
ће те будити у пола ноћи и комплетно сам
слободна. Продала сам их пуно, али сам
одлучила да правим филм, јер поштујем такву
врсту умјетности и хтјела сам да радим са
екипом. Сви су у истој ствари. Никада ми се
није десило да ми хиљаду људи одједном
чита стрип у просторији, што је код филма
сасвим могуће. Сви гледају исту ствар у
мрачној сали, што се не може поредити ни са
чим другим.
Читав свијет се врти
око сексуалности и
љубави, без обзира на
религију и политику.
65