Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 14 и 15 | Page 217
АУТОРИ ГОВОРЕ
ИЗ ДНЕВНИКА
здравље чак и веома интелигентног човека
кобније него кад га као бога обожавају и
прогласе за непогрешивог. – Све је то Маркса
учинило још личнијим, тако да се гнуша
сваког ко неће да пред њим повије кичму.
Ово је главни разлог зашто нас Маркс и
Марксианци мрзе. Томе треба додати, да
кад они неког човека мрзе, онда верују да
себи могу против њега дозволити сваку
гадост. – Не постоје одвратности, клетве и
лажи које против њега не би ширили у својој
приватној преписци, као и у новинама. То је
начин на који се Немци а нарочито немачки
Јевреји боре против својих противника. Маркс
је немачки Јеврејин, попут многих других
вођа или њихових помоћника исте партије
у Немачкој – у том погледу Мацинианци
почињу да личе на Марксијанце. Рекло би се,
сви ауторитативци личе једни на друге.”
(Из Бакуњиновог писма Набруцију)
*
Писмо из Париза:
Најстарија позната и сачувана песма је
„Садуф”, који још од памтивека певају људи
који покрећу направе за наводњавање у
долини Нила, у Египту.Та песма је певана
и у доба фараона, и под разноразним
окупацијама, а пева се и дан-данас, јер је
систем наводњавања, углавном остао исти, и
зависи умногоме од људске, а и сточне радне
снаге.
*
Прожет меланхоличним осећањем
непомирљивог сукоба са стварношћу.
*
(