Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 14 и 15 | Page 215

ЗАПИСИ
знам игру - пролегомена за свако будуће чекање

ЖУРБА - СИСАРИ
Било је дана када су му се сви делатни
људи причињавали играчкама
гротескних бунила; он би се дуго, ужасно
смејао.
(Рембо: Боравак у паклу)

А

х, доста већ једном тог напрезања, доста с том ужурбаношћу
ровчице.
Десет година су ме кињили да бих навикао да се умивам. Да
ли је вредело - питам се?
Луцидно ишчашен, знам: постојим - дакле, цеди ме. Цедиљка која је
свеопшта.
Где је та ноћ великог опроштаја? Чујте, нема рецепта за свет.
Коме су гладни сувишни? Припадају ли они тајном лудилу природе,
или људи? Стално је Зима.
Ах, доста већ једном с тим сисарским спремањем - треба ли да
постанем слатко, или зимница? Зашто једноставно нисам дрво с мозгом,
зид који посматра?
Негде далеко већ је месечина, светови клизе, сенче земљом - ноћ је
великог опроштаја.
Доста тих лажних чекова - зашто ми потурате ту елег