Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 14 и 15 | Page 188

ПРОЗА
ИСПОД КРИВОГ ДРВЕТА

Вида Црнчевић Басара

Испод
кривог дрвета
Д

ок ми се глава пече у рерни , грчевито
размишљам како да се извучем.
Добро, није баш тако. Слично је.
Мислим, шансе да се извучем су ми исте.
(Не брините због овог првог пасуса, ја сам
већ у лудници.)
Као преосетљиво дете, била сам
принуђена да стварима придајем мањи
значај него што их заиста имају. У једном
тренутку сам се занела, па ми се учинило да
ништа заиста и није важно. „Ствари” су , тако
сакривене од мене расле обрнуто сразмерно
мом покушају да их смањим. Средства
понекад стварно зајебу циљ.
Сада, када посматрам свој живот, односно,
оно што је од њега протекло до овога часа;
чини ми се да сам била еквилибриста који
није имао појма да се испод жице по којој
хода не налази мрежа. Језиво, али, мора се
признати да је прелазак на другу страну нека
врста хепиенда. Јер, постојао је и тврд патос, о
који би треснула она која сада прича причу.
Мајка ме непрестано пита зашто ј