Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 14 и 15 | Page 136
ПОЕЗИЈА
АНА БАГРАЈАНА
Ана Баграјана
с украјинског превео: Ристо Василевски
Два зрна
песка
два зрна песка
извађена из дњепарског тока
беже с мога длана
иза краја неба – до границе
између две тајне
под мојим ногама – песак
много песка
толико песка
да може у клепсидри
да се проспе више живота
толико много песка
да могу да подигнем велики замак
и да се сакријем иза седам брава
посматрајући витеза с друге стране мора
на броду с прозирним једрима
али одсутност та два зрна песка
(чудно!)
не даје ми мир
узнемирава ме као уочи потопа света
(а ја још увек памтим тај страх!)
сањиво острво мог срца
ветар са севера
снег бељи од смрти
два зрна песка
ја –
осећај властите неважности
а
можда сам
ја –
једно од та два зрна песка?
134