Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 14 и 15 | Page 12
АКТУЕЛНОСТИ
ПРОМЈЕНЉИВО ТИЈЕЛО
Проширено поље њеног умјетничког чина постаје видљиво већ
код почетних радова Јанусово дрво (2008), Крила (2008), Пар (2008), у
којима одбачено дрво, гране, комади дрвеног материјала или трње,
заузимају потпуно нову мисаону димензију. Кориштењем властитог
тијела као медија умјетничке интервенције, у појединим радовима
проширује и простор умјетничког дјеловања, а перформативна
димензија постаје битна повезница и за каснија дјела. Начин на који
разумијева, интерпретира и повезује различите просторне импликације
са свакодневним животом, не/материјалан су извор који конституише
простор њеног умјетничког искуства, али и процесе перцепције околине,
осликане просторним и временским координатама кроз које пролази.
Тематске константе у радовима Борјане Мрђа су сјећање и памћење,
лоциране у равни социо – политичких, културолошких, национално
– етичких и других свакодневних промјена. Њихово посматрање
и дефинисање је присутно у оноликој мјери у којој оне не губе свој
иницијални смисао, већ остају идентификоване као инструмент мјере
њених умјетничких напора да дешифрује стваран свијет око себе.
На сличан је начин у видео – инсталацији Преображење (2009)1
умјетница заокупљена идентитетским преображајем своје сопствене
личности. Рад чине два видео–рада која трају нешто више од седам
минута, пројектована на два платна, симултано повезана и постављена
један наспрам другог. Обје пројекције носе доста статичне кадрове, на
којима је лик умјетнице. Први приказује умјетницу и њену мајку док
је чешља и прави плетеницу, након чега на руку навлачи радничку
рукавицу у коју су утакнуте бодље багремовог дрвета и њоме покушава
да се рашчешља. Чешљањем мрси косу покушавајући да је ослободи
било каквог облика. Осјећа се да је чешљање болно и да ова доза
агресивности изискује напор који дјелује на тијело и његове способности.
Јанусово дрво, 2008.
Крила, 2008.
Пар, 2008.
Однос с мајком наше је прво социјално искуство, а мајчинска
брига о дјеци је саставница културних модела свих друштава. У
њеном крилу започињемо процес конструисања властитог идентитета
али и идентитета заједнице којој припадамо. Конституисањем
идентитета, кћерка пролази кроз сложене процесе идентификације и
диференцијације унутар властитог пола. Колико год да је однос мајки и
кћерки простор љубави и њежности, на исти начин је и простор опирања
и солидарности, прожетих непрестаним преплитањем.
1 Каталог изложбе финалиста Награде за младе ликовне умјетнике,
ЗВОНО, SCCA, Сарајево, 2009.
10