Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 14 и 15 | Page 12

АКТУЕЛНОСТИ ПРОМЈЕНЉИВО ТИЈЕЛО Проширено поље њеног умјетничког чина постаје видљиво већ код почетних радова Јанусово дрво (2008), Крила (2008), Пар (2008), у којима одбачено дрво, гране, комади дрвеног материјала или трње, заузимају потпуно нову мисаону димензију. Кориштењем властитог тијела као медија умјетничке интервенције, у појединим радовима проширује и простор умјетничког дјеловања, а перформативна димензија постаје битна повезница и за каснија дјела. Начин на који разумијева, интерпретира и повезује различите просторне импликације са свакодневним животом, не/материјалан су извор који конституише простор њеног умјетничког искуства, али и процесе перцепције околине, осликане просторним и временским координатама кроз које пролази. Тематске константе у радовима Борјане Мрђа су сјећање и памћење, лоциране у равни социо – политичких, културолошких, национално – етичких и других свакодневних промјена. Њихово посматрање и дефинисање је присутно у оноликој мјери у којој оне не губе свој иницијални смисао, већ остају идентификоване као инструмент мјере њених умјетничких напора да дешифрује стваран свијет око себе. На сличан је начин у видео – инсталацији Преображење (2009)1 умјетница заокупљена идентитетским преображајем своје сопствене личности. Рад чине два видео–рада која трају нешто више од седам минута, пројектована на два платна, симултано повезана и постављена један наспрам другог. Обје пројекције носе доста статичне кадрове, на којима је лик умјетнице. Први приказује умјетницу и њену мајку док је чешља и прави плетеницу, након чега на руку навлачи радничку рукавицу у коју су утакнуте бодље багремовог дрвета и њоме покушава да се рашчешља. Чешљањем мрси косу покушавајући да је ослободи било каквог облика. Осјећа се да је чешљање болно и да ова доза агресивности изискује напор који дјелује на тијело и његове способности. Јанусово дрво, 2008. Крила, 2008. Пар, 2008. Однос с мајком наше је прво социјално искуство, а мајчинска брига о дјеци је саставница културних модела свих друштава. У њеном крилу започињемо процес конструисања властитог идентитета али и идентитета заједнице којој припадамо. Конституисањем идентитета, кћерка пролази кроз сложене процесе идентификације и диференцијације унутар властитог пола. Колико год да је однос мајки и кћерки простор љубави и њежности, на исти начин је и простор опирања и солидарности, прожетих непрестаним преплитањем. 1 Каталог изложбе финалиста Награде за младе ликовне умјетнике, ЗВОНО, SCCA, Сарајево, 2009. 10