Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 12 и 13 | Seite 94

ЕСЕЈ СПОРЕДНЕ ЈУНАКИЊЕ У РОМАНИМА ЏЕЈН ОСТИН Дијана Тица Споредне јунакиње у романима Џејн Остин Признаћете да и у једном и и у другом случају мушкарац има право избора а жена само могућност да одбије...1 У „ свим својим романима Џејн Остин истражује беспомоћност жена, која лежи у основи економског притиска да се удају, потом неправедност закона о насљеђивању, неукост жена којима је ускраћено формално образовање, психолошку рањивост насљеденице или удовице, експлоатисану зависност усидјелице, те досаду даме која нема никакво занимање у животу.“, тврде Сандра М. Гилберт и Сузана Губар2 у својој чувеној књизи Луда жена на тавану, без које се данас готово не може замислити ниједан озбиљнији покушај истраживања и разумијевања женске књижевности 19. вијека. Будући да све главне јунакиње Џејн Остин, и поред препрека наметнутих од стране патријархалног друштва, успијевају да кроз процес духовног и емотивног сазријевања спознају све стране своје личности, поправе своје највеће грешке и пронађу срећу у браку са партнером вриједним поштовања, тежак положај жена много боље од њих осликавају њене споредне јунакиње. С обзиром да Џејн 92 Остин веома често исмијава њихове поступке, намеће се закључак да их она не одобрава, те због тога, у маниру праве умјетнице комедије нарави и друштвене сатире, прво жели да укаже на такав облик понашања, онда да га изложи подсмијеху, и потом да га казни у нади да ће доћи до позитивне промјене. Дакле, логичан закључак би био да се Џејн Остин углавном не подсмијава својим главним јунакињама јер одобрава њихове поступке и са њима се поистовјећује, а да је према својим споредним јунакињама оштрија, јер жели да укаже на мане у њиховим карактерима и тако поучи читаоца како се не треба понашати. Међутим, ако узмемо у обзир чињеницу да Џејн Остин веома често каже оно што не мисли, или, још тачније, не каже увијек оно што мисли, могло би се рећи да се она проналази и у неким од особина својих „негативних“ јунакиња, иако се то на први поглед не чини. Гилберт и Губар3 сматрају да то нарочито долази до изражаја у портрету њених снажних и моћних жена, као што су госпођа Норис из Менсфилд парка или лејди Кетрин де Бург из Гордости и предрасуд