Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 12 и 13 | Page 86

ЕСЕЈ
Готско дијете

преселила у Сједињене Државе, дијелом због тога што је Ди Си плаћао
Гејмена у доларима који су били мале вриједности у односу на фунту.
Мерина породица је живјела у Минеаполису. План је био доселити се
у њихову близину али не толико близу, како Гејмен наводи, да пунац
и пуница не морају да се најаве прије доласка. Меди, њихово треће
дијете, је рођена ту. Гејмен и његова жена су се отуђили и након дугог
периода раздвојености, развели су се 2008. год. Мери живи у колиби
на Гејменовом имању, а Меди, која похађа први
разред средње школе, проводи вријеме у обје
куће.
У граду, Гејмен је прилично непознат. Мјесто
има ауру језиве, мирне Америке са старом
масонском двораном, подијумом, офарбаном
бараком поред пута у којој се продаје сладолед и
сурутка. Гејмен је пресликао градић у Америчким
боговима, роману о имигрантима у Америци
који са собом носе своја божанства, а потом их,
заведени модерним животом, напуштају. Он
описује ову књигу као реакцију на културни шок
који је доживио кад се доселио у Сједињене
Државе – од њега се одједном очекивало да
једе у Мекдоналдсу и навија за фудбалски тим.
„Био сам фасциниран стварима које су се чиниле
чудним само мени и ником другом,“ рекао је.
На примјер, био је збуњен обичајем локалног
становништва да одвезу крнтију на језеро усред
циче зиме и кладе се ког ће се дана лед довољно
отопити да ауто пропадне кроз њега. У роману је
у гепек смјестио тијело, жртву богу из бронзаног
доба који је владао градом.
Стрипови, научна фантастика и конвенције
писаца који се баве овом врстом стваралаштва,
су тегоба за Гејмена – „ ... осјећам се попут
црвљиве кладе на конвенцији дјетлића,“ каже
он. Прије неколико година био је на једној
конвенцији са Анђелином Џоли, која је играла
Гренделову мајку у филму Беовулф, за који је и
Гејмен писао сценарио. „Кад покушам објаснити
да сам привукао више пажње од ње, људи
мисле да се шалим. Не шалим се. “На Ворлдкону,
међународној конвенцији научне фантастике, гдје
је био почасни гост, људи су ходали унаоколо
носећи значке на којима је писало : „Нил Гејмен!
Јупиии!“ – као израз хистеричног ентузијазма.
Једна је жена, након што ју је упитао да посуди
њен програм како би знао гдје треба да иде ,
закрештала: „Он гледа мој програм!“
Гејмен је имао заказану суши забаву једно
вече у фоајеу за младе, великом апартману на
једном од посљедњих спратова хотела у ком се
одржавала конвенција. На вратима је писало
84