Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 12 и 13 | Page 64
ЕСЕЈ
ЗА КАРТУ ВИШЕ
револвер, Голе мамузе, Двобоја на сребрном потоку и других филмова.
А шта каубој ради и од чега живи? А, то се зна. Да ради, не ради. Сједи
у бирцузу, кибицује фрајере, па ко му се не свиђа, макља га. /…/ Хајде
момци да озбиљно поразговарамо. Да видимо стварно значење ријечи
каубој. /…/ Велики број су убјеђења о животу и раду каубоја онаквом
како је приказан на филмовима. Мали број их је који кажу да је то некад
тако било. Како је сад? То не знају. На крају се десило разочарење када
су сазнали да cow значи крава, а boy дјечак, младић...'' (Крајишке новине,
15. март 1957, број 186.)
Поред вестерна, у бањалучким биоскопима приказивали су се
комедије, историјски спектакли, криминалистички и музички филмови,
драме. Сцене из тих филмова дубоко су се урезале у сјећања људи који су
шездесетих година посјећивали биоскопе, јер су представљале саставне
дијелове њихових дјетињстава. Глумци, ликови, револверашки обрачуни
и пјесме који су се годинама смјењивали на платну и звучницима
биоскопа ''Козара'' за њих су били једнако стварни као и купање на
Врбасу, играње фудбала или лоша оцјена у школи.
Испред биоскопских врата, као неизбјежни дио кино-инвентара
налазили су се тапкароши. Примијећено је како су се они организовали
у групе. Свака од њих је имала свог вођу, правила и ''фонд'' из кога су
се набављале карте, које су се потом продавале по цијенама већим и
за 100%. На овај начин се за једно вече зарађивало и до 1.600 динара
(примјерак Бањалучких новина је тада коштао 10 динара, а карта у
препродаји 80 динара).
Кадар из илма "Тачно у подне"
Плакат за филм "Тачно у подне", 1952.
62
Кадар из илма "Тачно у подне"