Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 12 и 13 | Page 60

ЕСЕЈ ЗА КАРТУ ВИШЕ су због непривлачности источноевропског филма, дјеца једва дочекала да полете у наручје холивудским остварењима. Узалуд се покушало објаснити да је наличје живота у западним земљама другачије, како иза раскоши, богатства и лаког живота приказаног у тим филмовима, тамо ''има много више биједе, незапослености и тешке борбе радних људи да дођу до основних средстава за живот'', него у Југославији. ''Наши домаћи филмови, напротив, да би били што реалнији, животу ближи, приказујући све у границама наших могућности и некад Кадар из филма "Славица" Ирена Колесар из филма "Славица" Маријан Ловрић из филма "Славица" Кадар из филма "Славица" 58 Плакат за филм "Славица", 1947. претјерујући у томе дају слику скромнијег живота него што је он то у ствари.'' (Бањалучке новине, 4. фебруар 1955, број 76) Гледаоци нису жељели у биоскопу да гледају нешто што ће их подсјећати на свакодневне призоре. Није им био потребан такав филм који потврђује да је њихова животна свакодневица једина могућа. Зато су вјеровали у Америку, онакву какву им је пласирао Холивуд. Вјеровали су у скупе аутомобиле, велике куће са базенима, пуне продавнице, храну којој нису знали укус, пића која можда никада неће пробати, лијепе жене, харизматичне хероје. Неки историчари сматрају да је баш овакав ''сан о пуној корпи'' у земљама иза ''гвоздене завјесе'' допринио паду комунизма. Бањалучани су се обавјештавали о биоскопском репертоару у Гласу, који би повремено објављивао недјељни преглед филмова у кинима на својим страницама