Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 12 и 13 | Page 58

ЕСЕЈ
ЗА КАРТУ ВИШЕ

Дејан Вујанић
Путовање у прошлост:
Призори из бањалучких биоскопа 1945-1969

За карту више
Отварањем земље према западу, након сукоба с
Информбироом 1948. године, амерички филм поново заузео
водеће мјесто на репертоару биоскопа у Југославији

П

рви биоскоп који је почео са радом у Бањалуци након
Другог свјетског рата била је ''Козара'' (предратни ''Луксор'')
и у њему су, у то вријеме, приказивани, углавном, филмови
совјетске продукције (Она брани отаџбину, Лењин у Октобру, Зоја
Космодемјанскаја...). Септембра 1945. године отворен је и други биоскоп,
''Палас''. Најпосјећенији филм 1946. године у оба бањалучка кина био је
совјетски, Велики преокрет. ''За боље филмове и позоришне комаде''
организоване су масовне посјете ''квартова, синдиката и ђака'', што је био

56

дио шире државне пропагандне политике. Тако је 19. јула 1947. године
уприличена посјета пројекцији филма Славица.
Већ 1949. године, војска је опремила биоскопску салу у Дому ЈНА.
Затим се отварају биоскопи ''Будућност'' и ''Врбас'', а 1952. године почело
је с радом кино ''Руди Чајавец''.
Непосредно по завршетку рата и јачањем утицаја Совјетског
Савеза у земљи, али и примјеном совјетског модела организације
кинематографије у Југославији, настојало се да се потисне филм са