Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 12 и 13 | Page 54

ИНТЕРВЈУ ГДЈЕ СУ САДА ОНИ ДИВНИ ЧАРОБЊАЦИ Милка Ћеремиџић У разговору са Јадранком Стојаковић или прича о нади... Гдје су сада они дивни чаробњаци Након земљотреса у Јапану одлучила се вратити кући „У инвалидским колицима гледала сам како се сударају небодери, нестају улице, стоје људи као укопани ,чекајући да зло продје. Када сам спустила поглед, схватила сам да је зграда у којој се налазим остала без улазних степеница, јер се тло измедју улице и зграде једноставно расцјепило... Тада сам одлучила да се вратим кући, носећи заувијек звук цвиљења конструкција јапанских небодера“ М алим, функционалним колицима  управља  вјешто и енергично, сад већ разумјевајући да је то једнини начин да стигне , игдје. Вјерује да је то привремено стање и да ће једном, макар и уз потешкоће ходати ваститим ногама. Тренутак када устаје из „јапанца“ и 52 уз помоћ дупка начни десетак несигурних корака, показује да ће рехабилитација, односно провратак функције десном стопалу, ипак потрајати..... „Надам се да ћу једном моћи ходати, јер је то једини начин да дуже останем на сцени“ ведро каже Јадранка Стојаковић , по образовању академски сликар,  по занимању свестрани умјетник и позната овдашња кантауторка, којој је тренутни дом једна собица у Бањи Слатина код Бањалуке. „Сви су добри према мени, а физиотерапеути су одлични“, додаје, објашњавајући да дневни третман траје колико и нечије пуно радно