Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 12 и 13 | Seite 42

ИНТЕРВЈУ ЉЕКАРИ СУ ЊЕГОВИМ РОДИТЕЉИМА ЦАОПШТИЛИ ДА ЋЕ ИМАТИ СМЕТЊЕ У РАЗВОЈУ, А ОН ЈЕ ОСВОЈИО СВИЈЕТ купује, што је такође велика предност. Осврнуо се на критичаре и блогере који често говоре о његовом раду, јер данас у информатичко доба свако може да буде критичар. "Данас је уваженије мишљење некога ко пише блог од угледног критичара који објављује у „Њујорк Тајмсу”, јер ће његов текст прочитати много мање људи, него блог” – каже Рашид објаснивши концепт глобалног села. Раније су људи били изоловани, каже он, а данас се сви могу држати заједно, те дискутовати о некој теми. Дигитално доба нам даје велике могућности и повезује нас са остатком свијета, што чини друштво још комуникативнијим. Дизајнер Вилиам Морис одбио је да вјерује да је доба механизације врхунац, сматрајући да ће постојати још нешто након тога. "Филозофи попут Маршала Маклуана причали су како ће нас технологија повезати и унаприједити, што се и десило. Примјер су и банке, јер данас 80 одсто новца не постоји у материјалном већ у дигиталном облику. Прошло је вријеме када су политичари контролисали капитал и свијет. Данас капитал и капиталисти контролишу свијет, а сљедећи је конзумент. Примјер за то су корисници Windowsa, који ако престану да га користе за неколико мјесеци „Microsoft” ће пропасти” – илустровао је он. Рашидов рад је карактеристичан по томе што избјегава оштре линије и ивице, већ користи заобљене облике и линије, што му је циљ, а на шта га је инспирисао француски филозоф Жан Бодријар својим дјелом „Sysem of Objects”. "Како да кроз живот пролазимо заобилазећи препреке, саплићемо се у нешто што је оштро и у парковима? То би требало избјећи. Ако су лијепо дизајнирани, понекад и оштри предмети знају имати исту љепоту као и заобљени, али сам на њих ријетко наилазио" – рекао је. Карим Рашид, Gorenje Showroom Концепт дизајн за Audi Карим Рашид, столица Blobulous Рашид је рођен 18. септембра 1960. године у Каиру, престоници Египта, а одрастао је у Енглеској и Канади да би један дио свог живота провео у Америци, чији пасош посједује. Међутим, не везује се ни за једну од земаља, па тако ни неки његови радови немају “националну припадност”. "Ако неки производ заиста вриједи, он се не може ставити у националне границе. Кад сам радио за „Artemidiu”, један дио 40 материјала био је са Тајвана, други из Енглеске, а трећи из неке треће земље. Ја имам амерички пасош и по томе сам амерички дизајнер, али уствари ја то нисам. Свијет се среће и спаја, не постоје више границе и не треба причати о националном дизајну, већ треба причати о неком дјелу као о продукту човјека” – истакао је Рашид. Док је боравио у САД једно вријеме је радио као предавач на факултету. Међутим,