Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 12 и 13 | Page 38

ИНТЕРВЈУ ЉЕКАРИ СУ ЊЕГОВИМ РОДИТЕЉИМА ЦАОПШТИЛИ ДА ЋЕ ИМАТИ СМЕТЊЕ У РАЗВОЈУ, А ОН ЈЕ ОСВОЈИО СВИЈЕТ прави нови размјештај у њиховој породичној кући. Када је навршио седам година, из Лондона одлази у Монтреал и посјећује “ЕXПО” сајам. Био је фасциниран њим и од тада га посјећује сваки дан. Тамо је видио нову технологију и архитектуру које су му дале визију како свијет треба да изгледа. Но, та се визија није тицала много будућности, већ садашњости. „Они који су били ту и видјели ту будућност, уствари су гледали садашњост, а заборавили на прошлост. Сјећам се свемирске технологије, хеликоптера, аутоматизоване кухиње, а посебно усисивача који ради сам. Повукао сам мајку за сукњу и рекао да не мора више усисавати. Такав исти усисивач се појавио у продавницама прије шест-седам година. Данас се може купити било који паметни уређај, који је уствари једноставан, само са уграђеним микрочипом, као на примјер машина за прање веша која зна да разликује обојени од бијелог веша. Све је то једноставна технологија и то је знак да је дошло дигитално доба” – објаснио је Рашид. Додаје да је технологија постала врста Карим Рашид на Кастелу универзалног језика у којем се свијет повезује и постаје један. Људи су прије постојали као колективна друштва и индивидуалност није била толико изражена, каже Рашид, додавши да се она данас умногоме промовише захваљујући технологији. „У прошлом вијеку када је неко покушао да се истакне својом индивидуалношћу, сматран је за ексцентрика. У много случајева сматрало се да су умјетници ексцентрици и да желе да производе неки хаос. Када сам имао пет година и ишао у школу, писао сам лијевом руком, учитељ ме ударао и тражио да пишем десном, на шта сам му данас у једном погледу захвалан јер могу да пишем са обје руке. Учитељ цртања на Универзитету индустријског дизајна у Канади учио нас је да се слика на исти начин, без имало индивидуалности” – присјећа се својих школских дана овај контраверзни стваралац. Према његовим ријечима, данас је реалност потпуно другачија, свака особа је индивидуа за себе. Велике групе људи не мијењају свијет, већ то раде индивидуалци, чему је историја највећи свједок. „Када су ме контактирали из „Samsunga“ да им дизајнирам телевизор, мислили су да ја то могу да урадим другачије и оргиналније. Они имају 150 људи који могу то да ураде, али су ангажовали мене. Једна особа може Дизајн лаптопа и асесоара за Asus 36