Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 12 и 13 | Página 18

АКТУЕЛНОСТИ УМЈЕТНИЦА КОЈА ЈЕ БИЛА У КОРАКУ СА ВРЕМЕНОМ Амерички период Непосредно пред II свјетски рат, заједно са великим бројем умјетника из Европе, Милена одлази на Свјетску изложбу у Њујорк, у оквиру које је приређена и ретроспектива надреалистичке умјетности. Већина умјетника који су емигрирали, се почињу бавити модним рекламним илустрацијама и осталим комерцијалним дизајном, како би омогућили егзистенцију, а управо тим радом су много допринијели визуелној привлачности америчких часописа. Илустрације добијају отмјеност, префињеност и умјетничку ноту, а илустратори постају посебно цијењени, све до средине 50-их година, када њихово мјесто заузимају модни фотографи. Међу умјетницима који су се бавили комерцијалним дизајном су и Рене Магрит, Ђорђо де Кирико, Макс Ернст, Жан Кокто и др. Миленина последња фаза стваралаштва је такође везана за рад на комерцијалном дизајну, али и за високостилизоване портрете, на којима се враћа ранијем академизму. Иако се позивала на краљевску лозу и очево презиме, Милена је највише својом личном способношћу успјела да оствари неопходна познанства која ће јој омогућити да ради портрете људи из високог сталежа Њујорка, као и портрете избјеглих краљевских престолонасљедника - надвојвода Франц Јозеф Хабзбуршки, шведски принц Карло, Петар II Карађорђевић, Ђанкарло Меноти, 18 Псалм, темпера на папиру, 1942. Присуство префињене меланхолије и исповједно-поетских прича пуних симболике, у којима се сажимају утицаји свих поднебља у којима је Милена боравила, представља јединствен примјер у српском сликарству Портрет шведског принца Карла, уље на платну, 1941. 16 Портрет Барбаре Малори, уље на платну, 1942.