Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 12 и 13 | Page 146
ПРОЗА
ЕНИГМА
Берислав Благојевић
Енигма
П
осједовао је дар да врло добро бира ријечи, да их слаже у
реченице, а реченице у приче. Могао је да исприча нешто о
њеном дару да готово непогрешиво и са надљудским стрпљењем
слаже ријечи у бијеле квадрате укрштенице: Ита Рина; Опунција; Аљехин;
Патагонија; Хемингвеј; Агорафобија...
Могао је, али није.
Са лакоћом је могао да опише детаље о њеном дјетињству у
Краљевини Југославији, или породичну епопеју пјешачења и бјежања
пред непријатељима за вријеме Великог рата од Ђаковице, те злосрећне
метохијске потковице, до Нудог, окамењеног краја свијета на граници
Црне Горе и Херцеговине. Без већих проблема је могао да ослика њен
сусрет са једином љубави њеног живота и потоњим оцем њене двије
кћери.
Могао је, али није.
Знао је за потуцања младих супружника по плодним семберским
селима, за мирисе задружног живота у многољудној панчевачкој кући
у Жарка Зрењанина, за осамљеност у гудурама око Фојнице, као да их
144