Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 12 и 13 | Page 146

ПРОЗА ЕНИГМА Берислав Благојевић Енигма П осједовао је дар да врло добро бира ријечи, да их слаже у реченице, а реченице у приче. Могао је да исприча нешто о њеном дару да готово непогрешиво и са надљудским стрпљењем слаже ријечи у бијеле квадрате укрштенице: Ита Рина; Опунција; Аљехин; Патагонија; Хемингвеј; Агорафобија... Могао је, али није. Са лакоћом је могао да опише детаље о њеном дјетињству у Краљевини Југославији, или породичну епопеју пјешачења и бјежања пред непријатељима за вријеме Великог рата од Ђаковице, те злосрећне метохијске потковице, до Нудог, окамењеног краја свијета на граници Црне Горе и Херцеговине. Без већих проблема је могао да ослика њен сусрет са једином љубави њеног живота и потоњим оцем њене двије кћери. Могао је, али није. Знао је за потуцања младих супружника по плодним семберским селима, за мирисе задружног живота у многољудној панчевачкој кући у Жарка Зрењанина, за осамљеност у гудурама око Фојнице, као да их 144