Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 12 и 13 | Page 139

ПРОЗА
ТРЕЋИ СВИЈЕТ

Нисам ни знала, да постоји нешто тако, као
што је избор свога начина живота. Избор било
чега.”
“Сири има заиста тешку причу и грозно
раздобље за собом,” додала је Утса и
помиловала је по дугој црономодрој коси,
исплетеној у плетенице.”
“Али сретна сам, да сам ту. Да, сам
упознала тебе и друге жене са властитим
размишљањем,“ наставила је Сири. Била је
удана са четрнаест, отац ју је у ствари обећао
будућем младожењи још много раније,
што ништа посебно није било за просјечну
породицу у Бангладешу. Тешкоће су започеле,
када је у њеним четрнаестим младожења
заиста дошао по њу. Био је стар и заједљив,
одвео ју је далеко из града код себе у
неко забачено село. Образовању такође и
дјетињству је био крај, морала је слушати
мужа. Прича је била веома класична; када
год је споменула, да би могла радити нешто
друго или ако се одупрла сталном насилном
сполном односу, извикао се а касније све
чешће би је такође претукао, све док се
пребијању није придружило остали облици
редовног служења, значи поспремања,
кухања, рибања и силовања. Сири је у
младалачкој наивности побјегла од мужа,
лутала је данима и данима а када се коначно
вратила кући и рекла, да насилно брачно
стање не мисли и не може више подносити и
да се боји, да ће је муж убити, јер је побјегла,
претукао ју је још и отац, затворио је и позвао
мужа. Тада су јој кришом помогли мајка и њен
брат, јер се требало тако и тако ријешити, то
ће бити боље и за њу и породицу. Прије него
што је срела Утсу, која јој је предлагала бијег
у облику студија у Сједињеним државама,
скривала се у соби старије кћерке свога
стрица. Када је говорила о томе, шта је све
доживљавала као жена у браку, сестра од
ујака јој је стално говорила: „ Ја бих боље
знала поступати са тобом.“
„Хммм. Шта је мислила са тим?“ загријано
је питала Џеска.
„Погледај,“ рекла је Сири и окренула се
к мени. Примакла се моме лицу тако, да сам
осјећала њен врућ духански дах.
„О, боже мој, Сири, не! Узвикнула је Утса
и у направљеној збуњености покрила уста са
руком.

„Тако ми је говорила,“ настављала је
Сири. „Да би знала лијепо поступати са мном.
Овако... рекла ми је... и овако...“
Сири се поново приближила моме
лицу, са уснама лизала сасвим близу мојих
усана, носа, чела, и опет назад до усана,
када ме је њено брзо дисање почело
снажно узнемиравати. Сјетила сам се
неконтролисаног Францоисиног пољупца,
који ме је прија два дана у трговини сасвим
залудио, и без размишљања сам лизнула
Сири. За неколико секунди су све очи биле
уперене у нас, како у великој збуњености тако
}
=