Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 12 и 13 | Page 124
НОВЕ КЊИГЕ
Марлен Хаусхофер
Зид
Футура публикације, Нови Сад, 2009
''Зид'' је вјероватно једна од
најтјескобнијих књига написаних у савременој
књижевности. Са основном темом коју би
могли поредити са сликовницом ''Пале сам
на свијету''; главна јунакиња се један дан
буди сама на свијету у некој врсти џиновског
стакленог звона изван којег је све мртво. Она
и три животиње, крава, пас и мачка су једини
преживјели неку мистериозну катаклизму
која се десила у току ноћи док је главна
јунакиња спавала.
Њих четверо постају сапутници кроз језиву
неизвјесност, изоловани и издвојени, са
могућношћу да виде укочени, нераспадљиви
али мртви свијет с ону страну. Хаусхоферова
вјешто води причу сервирајући пред нас
сурову истину о томе како се човјек на све
навикне па чак и на ту ужасну усамљеност
и свијет омеђен провидним и неуништивим
зидом с погледом на смрт онкрај. И ова као
и претходна књига Хаусхоферове која носи
назив ''Мансарда'', посједују јаке и жестоке
метафоре савременог живота.
Књига поезије Борјане Мрђе јасно,
оштро и критички проговара о времену у
којем живимо. Њена поезија носи са собом
јунаке који нам пластично показују како
их је свакодневница осакатила, чега их је
лишила и шта су то добили заузврат. Они
нам говоре како су се од људи претворили
у производ и турају нам под нос непријатне
чињенице о свим аспектима и фазама ове
болне трансформације у којој се можемо
огледати и препознавати плашећи се крајњег
исхода. Да, књига Борјане Мрђе је књига
која плаши и узнемирава. Једна, нимало
наивна, критика савременог живота која није
у ропству помодног захтјева за критичарским
ставом и није поза бунтовника већ дубоко
проживљена и освјетљења позиција човјека
данашњице распетог између савршених
стројева и узнемирене, депресивне и
меланхоличне нутрине која све више посрће
пред обесмишљеношћу.
Мрђа медицински прецизно са
хладним научним ријечником намјерно
инфилтрираним у иначе осјећајне и јаке
поетске слике поставља дијагнозе које су
тешке, али су једини пут до исцјељења или
још веће деструкције. Избор остаје отворен,
ако вјерујемо да имамо могућност избора.
Т. Ступар-Трифун