Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 12 и 13 | 页面 109

ПОЕЗИЈА БОРЈАНА МРЂА Желим да вјерујем у оно што ми је рекао будистички свештеник Али не ради се о лудилу када се појави ово распадање знања шта да радим или не радим припадам генерацији хуманоида који дјелују по оном што их уче раде по налогу обрађују дивљину поспремају хаос алергични су на прашину подразумијевање домаћих животиња и хортикултуре као Тарзан који никада није схватио да је одвојен од цивилизације ја сам и Џејн и Тарзан који се никада нису срели мој одговор је једно прољетно израстање на дрвету или вјера у способност пливања у ваздуху нема одговора под а) ни б) ни ц) нема ДА нема НЕ хоћу ноћу да се клатим са осталим шишмима изнад овог хипнотисаног полиса да се запетљам у офарбану исфенирану косу плејбојеве зечице хоћу да будем комад глине са крилима и све што ме додирне да се утисне у мене нису ми довољни постојећи рецептори хоћу још јер толико тога пропуштам нећу да пролазим поред људи хоћу да пролазим кроз њих и покупим из њих све штипаљке на којима висе копије других људи хоћу да пођем са циркусом али немају довољно великог крокодила крокодил има веома њежну руку али се не види од огромне главе његова застрашујућа чељуст је као и твоја љепота сав си се у њу окаменио и пријетиш себи да останеш недодирнут губљење разума је посебно у твојој близини научници кажу жене тако размишљају пали им се већи број лампица у мозгу научници кажу жене су склоније депресији манијаци кажу жене су постале набилдане па не знају како да их нападају више будистички свештеник ми каже да се не бринем ’’пењеш се на виши степен свијести“ каже мајка ми каже сабери се што прије знаш да жене немају времена да губе вријеме постоје неке ствари које нису видљиве голим оком ствари које се не