Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 1 | Page 93

hyтesM Гојко Мијатовић ХИЈЕРОГЛИФИ Хијероглифи су слова било ког писаног система у којем симболи представљају предмете (као што су алати, животи­ ње или чамци) и идеје (као што су емоције, време и радост). Реч води порекло од грчког појма у значењу .. света резбар­ ија", који су стари Грци користили да би описали словне декорације на египатским споменицима. Данас се овим термином углавном подразумева писани систем . КОЈИМ су се користили стари Египћани. Археолошка открића указују на то да су египатски хијероглифи вероватно најстарији облик писма. Најранији докази о хијероглифском систему уверавају у то да је настао око 3300. или 3200. г.п.н.е. и да су га Египћани употре­ бљавали наредних З 500 година. Највише је био у употреби за време 1 700-годишњег периода када су Египћани гово­ рили и писали староегипатским (3000-2200. п.н.е.) и сред­ њоегипатским (око . 2200-1300. п.н.е.). Само мали део еги- патске популације, првенствено краљевске, свештеничке и службеничке, користио се хијероглифима због тога што их је било тешко научити и зато што је требало времена да се они испишу. Старе културе у Кини, Месопотамији и Америци користиле су сличне системе писања, али ниједан тај систем није био сродан египатским хијероглифима. ОПШТЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ И ОБЛИК Хијероглифски систем коришhен у старом Ermiтy имао је између 700 и 800 основних симбола, званих zлифи. Овај број је растао у последњим столећима старе египатске цив­ илизације због пораста интересоваља у писању религиозних текстова. Египћани су писали у дугим линијама од десна улево и од горе према доле. Нису користили размак