Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 1 | Page 70

hyтesM све оживљује? Постоји ли још макар један феномен којем бисмо могли дати тако важан задатак? Ерос, то је потпуна . . жеља, СЈаЈна тежња, исконски религиозни занос доведен до највише моћи, у стање крајњег изискивања чистоће, а исто тако и сједињења. То је бескрајни премашај, човјеков успон према свом Богу. А тај је корак неповратан. 2 ... Али, нама је остало веома мало од онога што су Грци написали о љубави. Оно на шта се сви филозофи, велики и мали , позивају, јесте Платонова Гозба. Платон, убијеђен да је крајњи циљ љубави рађање лијепог, пише једно од најљепших књижевних цјела свих времена. Оно најважније , најсуштинскије што је Платон о љубави исказао, углавном је учинио кроз Сократове ријечи. Платон износи мит о при­ мордијалној раси. Била је то раса бића која су у себи садржала два принципа, мушки и женски. Припадници такве андрогине расе били су страшни снагом и јачином и имаЛи су крупне мисЛи. Ударили су на богове. А богови им, за казну, ослабише снагу расијецајући их на два дијела. Отуд насташе бића различитог пола, носиоци, као мушкарци и жене, једног или другог пола. Али истовремено и бића код којих ипак остаје сјећање на претходно стање и код којих се . . пали импулс за поновном изградњом примордиЈалног Једин- ства.3 Платон сматра да у таквој подјели треба тражити посљедње, метафизичко и вјечно значење Ероса. Међутим, шта значи овај Платонов мит данас? Живимо у . . . времену када у неразвиЈеним земљама ЈОШ НИЈе потпуно при- хваhено мишљење о природној равноправности полова. А опет, с друге стране, данас у развиЈеном друштву, спољашњи симбол андрогиније могао би бити на примјер тзв. унисекс . . мода, садржана у Једнаком одиЈевању мушкараца и жена - и уопште у унисекс начину живота - гдје се с лакоћом мијељ­ ају улоге. Ова савремена тежња за извјесном психосоцијал­ ном двополношhу, наравно, нема никакве везе с Пла­ тоновом причом о првим људима, али не изгледа ли нам та тежња као неки далеки одраз замисли наших предака да су полови у самом зачетку свијета били једно те исто? 2 Уnоредити: Финк. , Е, Основни фено.м.ени људског йосшојања, Нолит, Београд, 1984. 3 Упоредити: Платон, Сумйосион, Логос, Сплит, 68 1981.