Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 1 | Page 63
hyтesM
-
Мој живот је добио ружне очи и велике уши и тај твој
осмијех ми не дозвољава да останем сретна.
Хоћеш ли ме сачекати?
Мона, па ти си са Кинескињом изградила читаву кућу,
двориште и остаћеш овдје посљедњу ноћ. Нисам тако глупа
-
да то ·не видим.
-Свеједно.
Рекла је то раздражљиво, некако жељна растанка и
тишине. Шта сам joiii могла учинити за Мону. Све сам јој
рекла и све јој прећутала не схватившти никад кога сам
вољела и ко је волио мене и да ли је било разлога да је
тражим. Требала сам је јер ми је ломила језик и чувала ме од
ове цивилизацијске контрацепције. Није било пуно жена
које су ме биле спремне тако лијепо лагати а Мона чак и
није била само жена. Мона је била queer и то сам једино
тражила у њој и због тога је требала. Сада с·ам оцједном
била препуна мржње . Била сам затвореник сопствене
одлуке да не будем жена , била сам без праве прве прилике
да се изразим преко Мониног присуства у овом иск
ривљеном свијету. Како се то каже на вашем језику? Како
се каже queer? Да ли се неко ко није жена може служити
.
своЈОМ
кожом
и
постељицом
и
молити
за
.
диЈете,
стан
и
запослење? Јесам ли била само себична што сам тражила
Мону у свом мраку, а она је имала