Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 1 | Page 61

hyтesM
.Одједном је
.

устала и обукла се. Отишла је у другу собу и

НИЈе се ПОЈављивала неколико минута или сати, нисам могла

одредити. Чинило ми се на тренутке дуго а на тренутке као

кратко чекање. Промјена коже. Промјена ваздуха. Про­
мјена цигарета . Промјена жене која и није жена као што и
М она није мушка р ац, као што и ја не дозвољавам да ме неко
одређује као nрипадника неког племена одређујући ми
сукње које ћу носити, чешаљ којим ћу се чешљати и му­
шкарца који ће ми помоћи да обновим врсту и родим
будућег збуњеног становника ове планете . Госпођа Суп је
изашла из друге собе, поздравила ме је театрално рекавши
да је звонило за ручак као што звони за крај или за буђење
и да очекује да ћу отиhи када се она врати.
- Нисам више тако слободна - рекла сам.
- Ниси више у потрази. Крај благо почиње да ме сврби,
као кад долази Јесен а грозница ми одузима сву мужевност

из спаваће собе.
- Нећеш ме више вицјети
у нади да ће ме задржати.

-

пријетила сам напола тужна

Нисам разумјела . Никад не разумИјем.
Нашла сам Мону - слагала сам.
Она је отишла до великог огледала, у којем смо се пос­

-

матрале док смо једна другу опслуживале карминишући

.

уснице пољупцима, стала Је тамо и рекла нешто што нисам

могла да разумијем, као да је знала да

.

he ми сметати тај

њен

однос са огледалом, то њено повЈерење у предмет.

Оклијевам - рекла сам.
Врата су била затворена и за тебе и за Мону.
-Долазила је?
- И одлазила је.
- Желим знати зашто је отишла.
- А ниси је питала када је дошла зашто је то урадила.
-Не.
- Требала си, сада би ти све било јасније, јер имала је

-

конкретне разлоге да те узме и да те остави.

Не може се човјек оставити, нисам ја огледало у које
пухнеш па га оставиш, са мном имаш однос па и када је бази­
ран на потпуном отуlјивању. И да ли је она отишла?

-

Госпођа Сун се насмијала и изашла. Једноставно
залупивши вратима није ми дала прилику да нађем Мону, а
сад сам знала да је Мона била овцје, у овој соби и да су биле

60