Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 1 | Page 57

hутевМ
ПУТ ОКО СЕБЕ

Кренуо сам у шетњу по ветру који разбија. То живот
пишти између зидова. Не разумем ништа, глух и мало лош
дан, сух, досадан, али мој, максимално. Правим кораке
небитне али скакутаве. Тешке на час, ипак занемарене,
црвене упитне, али да, и одричне. Поскакују сви па и они за
које не желим да знам. Вода је мутна, свет трепери, живот
чудан утолико-уколико. Да искрено, небитно свакодневно,

.

садржаЈНО, са жељом у оковима чврстине личности, чувам

тајну која је све ситнија, која се губи у огледалима између
себе.

ЈЕЗИК ТВОГ ПОГЛЕДА
Сврби ме леви длан. Значи имаћу лове. Што на енглеском
ЗН4\ЧИ љубави, а на нашем нечег што ме чини неким. Имати

.

.

новац Је у реду, али имати лове, на нашем, то Је опасно по

околину и себе. Ипак, срећа је на другој страни.
Пада киша целу ноћ.Толико о времену вечерас. Стали
смо код срца и скрећемо према погледу. У очима пише гото­
во све, али треба познавати шест милијарди језика. Ипак

постоје сличности и то нас чини људима. И то нас раздваја
плане тама.

БИОГРАФИЈА:
Михајло НнколиЬ је рођен 18. децембра 1976. године у
Бањој Луци. Аnсолвент је на Академији умјетности у Бањој

Луци, смјер сликарство. Учесник је већег броја изложби и
ликовних колонија. До сада је објавио и двије збирке пје­

сама: Боја сйаљепе кише, објављена у издању Гласа срйско:Z
1995. године, и Бели йросшор свесши, објављена 2002.
године такође у издању Гласа срйско:Z.

56