Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 1 | Page 225

књижевног жанра, сматрам да треба јасно успоставити раз­ лику између биографије оговараља и оне која освјетљава дјело: не заслужују сви писци биографију. Код неких, као што је Борж, све је у дјелу, биографија не би ништа ново донијела. Али што се тиче Киплинга, то је другачије : његов . живот храни његово дЈело на неочекиван начин. Како то? А.М. Оно приказује човјека који се систематски одупире ономе сто се од њега очекује. Ми замишљамо Киплинга империјалисту, али он је потпуно другачији. Зато треба оставити »Књиге из џунгле« и »Ким« , које су ремек дјела, и упловити у читање нових списа из првих година као и оних са краја његовог живота . Тада се разоткрива нова личност . . . КОЈа измиче свакоЈ етикециЈи. Киплинг је волио читаоце, али није имао повјерења у књижевне критичаре, те професионалне читаоце. Саставио • • • Је поему КОЈа критичку активност излаже са подсмЈехом: »Кад прва сјајна зрака тек рођеног сунца дотаче злато и зеленило земаљскога раја, ваш отац Адам сједе испод дрве­ та, загреба штапом по земљи и први груби цртеж који сви• • Јет ВИДЈе унесе радост у његово снажно срце, све док демон не прошапута испод лиmlia: >>Лијепо је, но је ли то умјет­ ност?«. Како измирити mтиво и критику? А.М. Сваки читалац је и критичар. Али кад се ради про­ фесије постаје критичар, у већини случај ева, задовољство се оставља по страни. Има наравно значајних изузетака, чита­ лац који критикује, а да није заборавио на задовољство, није сасвим изгубљен, чини ми се. Киплинг нема повјереља ни у батаљон теоретичара који су анализирали и оголили њего­ во дјело. Читати не значи неминовно и теоретисати о ономе о чему се прочит~о. Данас има и превише људи који пишу о књижевности а да не воле књижевност као што има ковача који кују а да не воле гвожђе. Изум који критичари зову »намјера аутора«, да би могли расправљати је ли аутор постигао своју н амјеру или није, дугујемо светом Томи. Али то је лаж. Кад су питали Т. С. Елиота шта је хтио рећи кад . . Је написао »два леопарда , под дрветом, Једног љетног дана«, он је одговорио: »Том сликом сам желио реhи: два леопар­ да, под дрветом, једног љетног дана«. Ето то је све што 212