Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 1 | Page 217
hyтes~
мо. А међутим, откривајући ту земљу, знамо да не чинимо
ништа друго већ одлазимо на мјесто које познајемо , али на
које се никад нисмо вратили. То поновно откриће онога што
нисмо познавали, средиште је задовољства читања. Додаћу
да док читамо , ми смо сами. Али када се читав свијет врати
на неку страницу из к:њиге и ми онда можемо подиЈелити
оно што смо прочитали.
Како је настао овај заиста чудни Дневник читаоца у
којем ви годину дана, тачније речено мјесечно по једно,
читате,
12 дјела великих класика
књижевности?
А.М. Желио сам показати шта се дешава док читамо. То
је начин да отворим свој мозак, од њега направим мали про
зор и покажем да тренутак читања није један затворен мом
енат већ напротив , увијек отв орен према свијету.
Шта желите peliи? Пlта се дешава кад читамо?
А.М. Читав текст се коментарише сразмјерно томе како
је прочитан. Коментаришемо га на основу тога шта се
дешава око нас и у свијету: посјета пријатеља, новост коју
сте чули на вијестима , питање неког дјетета, појава неке
животиње , промјена у врту, све то улази у дјело које читамо
и игра одлучујућу улогу. То показује у којој мјери је читање
самотњачки чин , а у исто вријеме једино право интерак
тивно дјеловање . Данас се тежи томе да рачунари понуде ту
интерактивност.
Али
то је
погрешно . Док користи~ е
рачунар, ви можете комуницирати само према ономе што Је
програмирано. А кад то радите морате још и да слиједите
задату наредбу. Читање је, напротив , потпуно слободно.
Постоји у читалачком чину једна спасилачка анарх~ја. То је
оно што сам желио да покажем у томе дневнику КОЈИ покри
ва 2002-2003. годину и гдје сам изабрао, поуздајући се у
случајност , да ми свакоr- мјесеца по једна књига буде водич.
Шта значи та анархија коју ви захтијевате за читаоца?
А.М. Будимо искрени. Само будале и професори
кљижевности читају по реду . Они читају по хронолошком
или националном редослиједу, или сва дјела једног писца
истовремено, забрањујући себи да пређу на другог док не
заврше.
Али прави читалац је
анархиста по природи.
Допушта да га искушава наслов, корице, прелази са једног
текста на други. Он нема никакву обавезу, чак ни да доврши
ону књигу коју управо чита. Daniel Penac је савршено
дефинисао, у једној чудесној књижици (Као роман) , десет
204