Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 1 | Page 207

hyтesM

и моћ има насликани људски лик али и колика је одгов­
орност сликара за људске судбине. Интересантна је и прича
која говори о снази људске мисли. Два љекара да би доказа-

.

.

ли СВОЈУ Вјештину пред падишахом

-

.

покушаваЈу да усмрте

један другог. Један направи отровну пилулу , други је попије
али одмах узме и спремљен противотров. Онда други убере
ружу, прошапуће јој неке страшне стихове и други љекар
умре чим је помирише . Колико разорно дејство може имати
људски бол, љубомора , патња, завист, колико далеко

.

.

досеже и шири се негативан талас КОЈИ покрене само Једно

људско биће говори и nрича о човјеку који се заљубио у
удату жену. Она је била nоштена и није се обазирала на
њега. Његова туга је била толика да се пренијела на читав
град, многи су се због тога одселили. Жена је остала са сво­
јим мужем али никада више нису били срећни. Неузвраћена
љубав уништава као проклетство.
Роман се завршава када убица бива разоткривен а његове

соnствене дилеме, које су га натјерале да почне Да убија
своју сабраћу умјетнике , као да су се nренијеле на читав
град. Сукоб изазива питање . да ли треба остати досљедан

.

стилу старих хератских мајстора или nрихватити нове запад-

њачке поступке. Они који су покушали сликати на
франачки начин доживјели су неуспјех иако су то невољно

признали, вјештина франачких мајстора је нешто што се
вјековима учи . Исток се није могао поклонити Западу, а
назад се

више

.

НИЈе

.

.

могло , јер стари маЈстори су постали

прошлост :

Ешо, шако је увенула црвена ружа сликарскоz и .мипија­

шорскоz узбуЬења која је, падахњујуhи се Персијо.м, чишав

један век цвешала у Исша.мбулу.
У духу цијелог романа у којем се приче преплићу,

.

.

. .

проистичу Једна из друге и усмЈераваЈу Једна другу, у духу
скромности

nравих

.

умЈетника

и

врсних

.

ориЈенталних

приnовједача лијеnа Шек =
R