Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 1 | Page 204

. . умЈетничких радионица, сваки са СВОЈОМ причом, воде нас кроз свијет илуминатора, сликара минијатура и калиграфа. Радља романа суштински би се могла свести на неколико реченица. Група врхунских минијатуриста у тајности ради једну књигу по наруџби падишаха. Књига треба да обједини источни и западни начин сликаља који су иначе у сукобу. Божји су Исшок и Зайад - али нико их до сада није успио објединити, то доводи до узбуркаваља страсти и један од сликара почиље да убија друге. У позадини је присутан и страх од хоџе из Ерзурума и љегових фанатичних сљедбени­ ка који прокламују да је сликарство по исламу забраљено. У ову оквирну причу унесено је много историје, филозофије и религиозних разматраља који јој дају несагледиву дубину . Суштински сукоб у овом необичном роману ипак није толико једноставан да га можемо свести на тражење убице који из недокучивих разлога убија умјетнике на мучне и крваве начине описане и илустроване у кљигама. Бити сликар у Истамбулу значи носити дубоко у себи гријех. Они живе у страху, мучени осјећајем кривице. Њихов дар даје смисао њиховим животима, а уједно представља и љихово највеhе проклетство. Ти контрадикторни ставови, сукобље­ на осјећаља унутар бића, доводи актере романа у кључне дилеме. Та стања их убијају али и подстичу на стварање, живе вјечно у страху да ће бити оптужени за безбожништво. Источни начин сликања тражи да се слика недостижно чудо и не оставља траг о себи. Прави сликар кроз свој позив не тражи новац и моh, да се не би љутио на умјетност кад сав труд остане неузвраhен. Узор им је чувени сликар Бехзад који се никада није потписао због стида и снебивања што је, ето, сликар, а то га није спријечило да постане највећи. Сликарсшво источном је шишиuа . сликарству Је ума, . свиЈет .музика западних ока. . Насупрот . умЈетника, Једно с ,4`t,