Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 1 | страница 20

hутевМ
причу чека на мене у том комбију. Унутрашњост му је била
прилагођена за брзе интервенције. Поред лежаја пресву­
ченог бијелим скајем видио се сталак с плазмом и кутија од
лима гдје су биле поредане , по величини нерђајуће, хлад­
њикаве игле. Био је ту и апарат за дисање који је невје­
роватно подсјећао на усисавач.
Све осим болесника.
Разочарано сам се вратио у кафе . У друге кафее се улази-

.

ло , а у оваЈ наш силазила низ четири иступљене степенице

до шанка на коме су се оцртавале руке и ноге. Људи и жене
су се понекад пелина шанк да играју. Ту је мирисало на нас

.

.

КОЈИ сваки дан ПИЈемо и пушимо.

Дјевојка која је више подсјећала на манекенку него на

.

.

медицинску сестру СЈела Је за шанк и наручила шток и колу.

Сем јој је руком убацио у чашу двије коцке леда. Онима до
којих није држао

Сем је лед стављао у пиће помоћу рос­

фрајне штипаљке.
Емира је имала лије па шиљата коље на и глатке преплан­
уле ноге. Са врата, умјесто ланца или огрлице, висиле су
маказице за кидање хируршког конца. Коса јој је била зал­
изана и смотана у пунђу величине ја~а поморанџе. Врат дуг.
Такав врат имају лабудице које се стално због нечег поносе .
- Имаш неки лијек за мене - питао сам је.

Оћеш у чврстом ил течном стању?
Чинило ми се оригиналнијим да каж B