Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 1 | Page 18

hyтesM
.

.

ротине кроз КОЈе се све види и нису лиЈепе и педантне као од

метака. Њен циљ је да направи неред и да све помијеша са
свим: кости са срцем, жуч са јетром, цријева с говнима. Па
зар сам растао и гојио се толике године да би из мене, кроз
раздеротине, имало што више тога да поиспада?
Не знам.

Ту ноћ док је падала киша, а вјетар њом млатарао ко
неком натопљеном завЈесом и опаљивао ми шамаре, Ја сам

преживљавао једну од тежих криза. Био сам далеко од свих
до којих ми је стало, а од Емире најдаље. Захваљивао сам
вјетру и киши што ми одвлаче пажљу од ње. Волио сам је
већ трећу годину, од чега смо само једну били заједно.
Пунио сам 33 године. Све што сам био: висок, мокар,
смрзнут - није служило ничему осим да осјећа несрећу и
привлачи несрећу.
Дотад сам несреће у свом животу могао набројати на
прсте. Највећа по рангу је била смрт оца. Намјестио сам му
се тако да ме може гледати док умире. Био је то једноличан
и досадан кадар свима осим њему који ме волио. Згрбио сам
се од туге што за који сат више нећу имати оца. Налази су
говорили да му нема спаса. Двије шаке су се зграбиле и
стисле као да је болнички кревет сплав, а патос узбуркало
море. Једна бијела, избушена иглама, друга смеl)а, потамни­
ла на мору са до живаца изгризеним ноктима. Јахали смо на
смрти - он зато што мора, а ја да му правим друштво. Мог је
оца до неnрепознатљивости оглодала болест. Оставила му
је кожу и кости, меса тек толико да подсјећа и подсмјехује се
ономе што је некад био. Ја сам буљио у њега не трепћући, а
он у мене. Били смо уџбенички примјер здравог и тужног
сина и оца на самрти. У том тренутку је на свијету умирало
пуно очева, али само је тај један био мој.
Кад сам је упознао, мој отац је веh годину дана био мртав.
Триста шездесет дана га већ није било. Превезен је у Црну
Гору у храстовом ковчегу с петокраком на поклопцу.
Петокрака је била величине тањира, ковчег далеко тежи од
оног у њему. Са стране су висиле ресе. Четири ручке боје
злата су звецкале кад би покопни Citroen угазио у рупу.
Ко се возио у Citroenu зна да се та врста кола јако њише.

То вам је колијевка на точковима. Скоро сам уобразио да ме
стари меки амортизери тјеше што ћу се за који сат растати

од оног што је остало од оца.

17