Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 1 | Page 14

hутевМ
то. И дуго чекате да се ствари нормализују. Ово чекање уно­
си у вас одређену дозу мира. Блокира ваш прекида ч за пани­
ку. А онда, у неком тренутку, само схватите да је оно стање
трајно и да више из њега и не желите да се померите . И не­
ма панике. Прескочили сте је. Никад се није ни десила. Зам-

.

.

ка Је одрадила своЈе.

Одједном можете да поднесете све ствари којих сте се од­
увек ужасавали. Постајете толерантни према свакој врсти

музике. Не препирете се са људима који у само послузи иду
преко реда . Не вичете на туђу децу која газе ваше саднице.
Борба излази из вас, у сваком облику. Престајете да се так­
мичите сами са собом. И да се надмеhете са стварима које су
од вас јаче . Дође вам да весело узвикнете читавом свету:
"Изволите напред , ви сте бржи!"

И буквално , почињете да

се склањате другима. На покретним степеницама , у лифту,

на улици . Имате још само једну једину жељу. Да будете што

.

.

.

невидљивиЈИ , да се претворите у наЈнеупадљивиЈе сиво ство-

реље које се шуња тротоаром~ непримеhено од било кога.

5.
Има, међутим, једна квака са тим замкама. Онда када ми­
слите да сте провалили принцип по коме замка функциони­
ше , испостави се да свака замка има неку нову замку КОЈа чу­
чи иза ње.

Сива невидљива створења упадају у очи другим сивим не­
видљивйм створењима.

И ево ме сада ту.

Ја кажем: "Како је тужно што се нисмо срели тридесет
година раније" .
Он каже: "Ах , па ти ме тада не би ни приметила!"
И вероватно да је у праву.
Прелазим руком преко поседелих длачица на његовим
грудима и док му лежим на рамену гледам његове фотогра­

фије из младости . Лето седамдесет седме , он јаше магарца
на плажи . Широка рамена , густа коса. Непрестана ерекција
која припада том узрасту може се само претпоставити . У
праву је , вероватно да га тада не бих ни приметила. Или бих
само констатовала да је то још једна будала која жели да се

слика на магарцу. Што је вероватно тада и био. Као што сам

12