Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 1 | Page 134

hyтesM

Ј о в анка Уљаревић
БЕДЕМИ ПУСТОШИ
између мене и тебе

лако се смјештају бјегунци
боје самовољно мијешају

.

и у ужад мога спаса nретвараЈу

што год погледам

свјетлост је већ преобликовала
МОЈИ прозори никада

.

.

правоЈ страни НИЈесу окренути

нијемо поnут земљиних набора
престројавају се сјећања
свуци одјећу за мене
стргни могућност
да са ствари те читам

даљинама сам ти окована

покрај мене нико се не буди
затруднићу од nрашине
у пенкало насути сопствену крв

.

.

и ЈОШ Једно писмо започети

11. сейше.мбар 2004.
13:37
ПАПИРНЕ УЛИЦЕ

.

.

.

Вјерују да твоЈе ноге

упијају топлину образа

.

.

у КОЈИ урањаЈу

129