Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 1 | Page 117
hутевМ
Ботичели је био један од представика у чијим сам слика
ма тражио инспирацију. Његов цртеж није био анатомски
тачан и перспектива (која је производ ренесансе) на љегов
им сликама није беспријекорна, што није било из незнаља,
.
.
он Је знао све што су знали његови савременици само Је то
игнорисао да би могао пустити машти на вољу и да би дао у
својим сликама своје снове. Рођеље Венере, Прољеће,
Венера и Марс и Портрет Ћулијана Медичија су биле слике
чији су ликови у највећој мјери утицали на изглед ликова у
мојим цртежима. Занимљиви су ми били и сама историја тих
слика и догађаји који су били инспирација за њихов нас
танак.
1.2.
УТИЦАЈ БАРОКА И РОКОКОА
Послије ренесансе наступио је период барока и рококоа.
То је био стил који је трајао од краја 16. вијека до друге
половине 18. вијека гдје га већ полако почиље замјељивати
класицизам. Барокна умјетност је била чувена по својој мон
ументалности, театралности и китљастости. Међутим
рококо који је настао у 18. вијеку је ипак био китњастији,
али много разигранији у односу на тешке барокне облике.
Док су барокни елементи тежили симетрији, рококо украси
су били више асиметрични и много лакши. Појам барок
првобитно се појавио у негативном контексту, ријеч у
ствари потиче из португалског језика и значи
"НЕ
ПРАВИЛНИ БИСЕР". Са гледишта француског класициз
ма касног 18. вијека, барок је био правац који је јасноћу и
мир ренесансе претворио у бизарне и извитоперене облике .
Најзначајнији представници барока
17.
вијека били су
Рубенс, Ван Дај к и Веласкез из чијих сам дјела такође црпио
.
.
.
инспирацију, нарочито из тадашњег начина одиЈевања КОЈИ
се види на сликама ових сликара. Што се тиче рококоа то су
били хладни аристократски ликови енглеских сликара
Гејнзбороа и Рејнолдса.
114