Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 1 | Page 112
рекао Витгенштајн, теоријског хоризонта језика/свијета на
мултиваријантност, на мноштво израстајућих хоризоната,
представља одговор на изненађење језика. Умјесто функци
је одсликавања, касни Витгенштајн језик види као комй
ликовану мрежу сличносши које се .ме!Јусобно йрожи.мају.
Понављање предмета у имену кроз враћање истог значења
постало је понављање разлика у значењу. Витгенштајн са
априорног логичко-сцијентистичког модела кроћења јези
ка прелази на играјуће тло језика као умјетности у којој је и
сликарски
правац
хиперреализма
само
Један
од
модуса.
Језик је и слика у оквиру адекватне језичке игре.
Ипак, видљиво је да се нит кристалне логике јасности из
Трактатуса протеже и на Истраживања. Извор неспоразу
ма/проблема у Трактатусу је означен као употреба оних
ријечи које немају свој одсликавајући искуствени предмет
нпр. биhе, дух... У Истраживањима је то неадекватна
употреба ријечи које .. одговарају" једној језичкој игри у
другу језичку игру. "Мрежа сличности" и сама звучи јако
компликовано, а ако се томе дода и "међусобно
прожимање" ... Задатак филозофије више није мисаоно зах
ватање цјелокупне стварности, филозофија треба не да
објасни у смислу почела, него да разјасни језик. Да покаже и
да забрани. Да покаже оно немишљиво и да не дозволи пер
меабилност опне мишљивог,. да не дозволи мијешање
употребне вријед