Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 1 | Seite 105
hутевМ
егзистенцији бога , душе или етичке/естетске вриједности.
Улога филозофије била би дакле ограничавајуће чишћење
научног домена једним показујућим ис-тјеривањем сјене.
Филозофија ставља сјену у резерва т. "Филозофија треба да
ограничи немишљиво изнутра помоћу мишљивог". Тиме је
она доказ властите нужности постојаља. И нужности фило
зофског става!
Иако га Витгенштајн одриче, Трактатус ипак има смисао.
Можда га треба читати од краја. И сам започиње једном
метафизичком тврдњом коју пошто је показано да је
неодржива, треба одбацити. Шта радити са дјелом које
одбацује само себе као бесмислицу које служи као љесшве
како би се досйјело у йозицију са које шреба увидјеши са.м
бес.мисао пењаног пута, односно, чији је смисао да покаже
свој властити бесмисао. На неки начин, Витгенштајн фило
зофији придаје улоге Кантове трансценденталне дисциплине
- кротитељице ума блудећег кроз језик. Не.ма заzонешке.
Заzонешка је једино да свијеш јесше. Све остало је познато.
Све остало се може мислити и рећи, наравно уколико је то
.
.
остало оно што Је представљиво , односно уколико Је слика .
Уколико је мисао слика која одсликава чиљенице које су
стања ствари које су једноставно случај. А језик је управо
.
.
.
ЦЈелокупност ставова КОЈИ су сами смислени Једино уколико
показују стање ствари. Језик је слика мисли, а мисли су слика
ствари. Све што се може мислити - може се и реhи.
Немишљиво које се показује , које се надаје - као код
Хајдегера човјеку које се показује и примишља, наткриљује
све изрециво. Управо оно неизрециво овдје се показује као
она граница коју Витгенштајн xohe да nовуче мисли/ријечи.
Шутња није неизрецива. Можда би мото Трактатуса могао
гласити и све што се може шутјети- може се шутјетијасно!?
Можд~ је Витгенштајнова намјера и била овим. дјелом да
искаже
Једну
логичко-позитивистичку
позиЦИЈУ
новов
јековног субјекта чији је свијет слика а структура као
знани/задани распоред предмета сведржитељ смисла.
Таутологија. "Испало" је другачије. "Једноставно: никада не
знамо шта Ереигнис јесте (5, 93.). А шта сјенка поручује
Витгенштајну а шта је он чуо и приступио Филозофским
истраживањима -"Разговор који пружа право задовољство
док непосредно тече, јесте - ако се уобличи ... - слика што
садржи само погрешне nерспективе" (4, 7).
Потребна му је била игра!
103