Немања Грујичић Ваљевска гимназија
О ГЕНЕРАЦИЈИ ПЕСНИКА РОЂЕНИХ ПОСЛЕ 1986.
Ова тема која је заокупљена односом поезије и стварности је веома стара и њен утицај на поезију и књижевност уопште, сличан је оном који изум точка има у техници. Али, док њене гране залазе у још сложеније расправе, теорије или идеологије, мање се слова пише о најмлађој генерацији песника, генерацији на коју тек треба да падне терет обликовања стварности, и у песничком, и у сваком другом смислу.
Намера овог излагања јесте да представи неке новије погледе које заузима књижевна периодика у Србији и како они подржавају стваралаштво песника рођених након 1986. и прикаже, у грубим цртама, карактеристике поетике поменуте генерације на примеру двоје песника: Владимира Табашевића и Маше Сеничић.
Можда најпознатији и, рекло би се, најутицајнији часопис који објављује поезију аутора рођених након 1986. јесте Агон, часопис за савремену поезију, основан 2009, од стране Владимира Стојнића и Бојана Савића Остојића. Фактор захваљујући ком је Агон на толико високој позицији је тематска разноврсност, у истој мери као и генерацијска, мада већина песника ту објављених припада оној најмлађој генерацији српске поезије и многима је послужило као „ одскочна даска”. Осим тога, његов допринос нашој савременој преводилачкој делатности је изузетан, пре свега због првих превода многих значајних светских песника са једне стране, и приређивања избора из поезије одређених народа или покрета. Трећи сегмент активности Агона је рубрика О поезији која је одговарајућег теоретског карактера, доносећи приказе најновијих песничких књига и збирки, као и преводе текстова и манифеста поетских покрета или раздобља.
У новим бројевима Агона, ова рубрика је замењена одељком Историја, која се састоји од мањих рубрика: Темат, у ком се најчешће доноси биографија одређеног страног пеника, текстови о њему, као и преводи његових текстова, Документи који садржи најчешће ауторске текстове песника, као и његове забелешке и записе о другим писцима, Књиге, са приказима најновијих српских песничких збирки, Писмо, где је приређено писмо послато од стране неког значајног књижевника другом попут писма Клауса Мана Готфриду Бену, Сањава са поетским описима снова, песника и познатих интелектуалаца, и Сос, са разноврсним текстовима о многим аспектима савремене поезије који се у осталој литераури експлицитно не помињу уз њу.
Иако постоји импозантан број књижевних часописа у Србији, што у штампаном издању, што електронске природе, стиче се утисак да је заступљеност младих аутора у њима мања од оне за који многи истичу да је потребна. Разлози се траже на многим местима, али је одвећ постало очигледно да највећи утицај на избор поезије која ће бити објављена врши управо уређивачка политика књижевног гласила. Ситуација се додатно компликује ако уочимо известан број уређивачких политика које противрече једна другој, те се онда аутори који имају намеру да објаве свој рад налазе „ између две ватре”. Управо
87