Пример 4 СЛИКА
Уђох у собу( из које...) све беше недирнуто бесмислено ћебе на фотељи марамица твоје наочаре цигаре на столу нада да ћу се нечега било чега сетити. 20
Индикативан је наслов песме – алудира на умеморисану реалну слику. Интензитет доживљаја задржао је, попут фотографије, све детаље једне сцене – насупрот покрету субјекта( уђох) егзистирају непомичне ствари, као на фотографији, замрзнуте, слеђене: ћебе, фотеља, наочаре, цигаре, сто. Да се нешто страшно десило сугерише започета а недовршена, прекинута реченица у загради која имплицира неко друго и другачије кретање – из собе је неко изашао или је нешто изнето или је неко изнесен... Опис собе, екфраза слике сећања на којој су искључиво непомичне ствари, нечији лични предмети, сабласно нефункционални у овој сцени, бесмислени јер често померани власниковом руком одједном су „ заустављени”, неупотребљиви, некорисни – указује на одсуство њиховог поседника, али не привремено већ трајно, јер би на било какав „ излет” неке од њих понео као део најличнијег инвентара. Смрт блиског бића, највероватније оца, јер предмети указују на њега, и коначна статичност ствари у соби окамењују и наду и сећање оног у чијим је очима и срцу ова слика, и касније, када је се сећа и вербално овековечује. Песма се значењски надовезује на претходне три приказујући нови психолошки стадијум сина – самом чињеницом живота сад надмашује оца и преузма његову функцију започињући нову фазу менталном блокадом као последицом шока од губитка, али и страха од нове улоге. 21
20 Исто, 39. 21 Да је у песми реч о слици празне собе након очеве смрти у њој и изношења његовог тела, налазимо
потврду у аналогној сцени у Хорватовом роману: „ Сунце немилосрдно греје и осветљава загушљиву собу. Језива и несхватљива хладноћа мртвог тела МОГ оца у њој. Разгледам собу као поприште борбе. Не уочавам ништа посебно, ништа другачије. И то је такође језиво. Као да... Наочари на столу. Књига. Цигарете и шибице поред празне љубичасте кристалне пепељаре у облику отвореног цвета. Плава француска капа на ободу наслона друге фотеље. Са листова фикуса треба обрисати прашину.”( Ото Хорват, Сабо је стао, 65)
54