Филолошки сусрети I zbornik Filoloski susreti | Page 52

сачувани тренутак. Међутим, Хорват иде и даље јер и фотографија као реални предмет постаје део слике коју носи и сама доживљава трансформацију мутећи се и тоне на дно реке. Хипотетичка екфраза која се наставила на( привидно) реалну достиже свој врхунац, јер се пред очима посматрачевим губи и сама слика и њен материјани носач. Тиме се проблематизује сећање поетског субјекта, али и његово настојање да фрагменте живота сачува и повеже у целину која ће егзистенцији дати неки смисао. Овако, у духу есеја Сузан Зонтаг по којем су „ све фотографије memento mori” 17, екфразирана фотографија са оцем постаје опомена да све нестаје у реци смрти. Уместо сачуваног фрагмета живота и света, она постаје фрагмент непостојања.
Пример 2 НЕСНИМЉЕНА ФОТОГРАФИЈА СА ОЦЕМ
На овој стојимо у центру у Католичкој порти. Оно што апарат није ухватио: празне улице шум липе и пукотина која се лагано расцветава под нашим ногама. 18
Иако је из наслова јасно да фотографије нема, први стих инсистира на супротном: „ На овој стојимо...” тако доводећи читаоца пред позорницу с главним јунацима и појачавајући његов визуелни капацитет. И овде је, у Хорватовом стилу, обрт кључан. Он екфразира оно што се налази изван оквира( неснимљене) фотографије – атмосферу једног( новосадског, летњег) дана – оно што се, у ствари, ни не може фотографисањем ухватити. Ипак, пукотина расцветала испод ногу актера могући је живи детаљ на фотографији. Он се на њој не налази јер ни саме фотографије нема, као што ни ситуација није реална, већ метафора синовљевог одрастања и раздвајања његовог и очевог света, што му из подсвести( померање у дубини) прелази су свесно сазнање( пуцање површине). Хипотетичком екфразом Хорват описује и динамизира психолошку слику, један снажан осећај младића у кључном животном добу(„ стојимо у центру”; присуство цркве и липе знак су светости тренутка), тако да она својим утиском, емоцијом коју изазива у сину као поетском субјекту, постаје аутентичнија, трајнија и поузданија од реалне фотографије. И не доводи се у сумњу.
17 Susan Sontag, On Photography.( New York, RosettaBooks LLC, 2005), 11. 18 Ото Хорват, нав. дело, 22.
52