јунака коју ћемо и навести. Прва од тих епизода је она о Ајши, коју слободно можемо тумачити и као део интертекстуалног сегмента. За њу је карактеристичан својеврстан омаж Андрићевим приповеткама, превасходно утицај женске лепоте на мушкарчеву судбину. Мотив који је учинио Пут Алије Ђерзелеза једном од најбољих приповедака на српском језику, Лакићевић исказује у својој реченици: „ Пред тим очима он није био адвокат него чобанин с Посјеченог катуна, један од оних што су их посекли – не Турци, него погледи жене са танким струком и крупним грудима”. Други ступањ корелације са Андрићем јесте мотив мултиетичности у овој епизоди, где је адвокату Србину привлачна жена муслиманског порекла. Овде телесност односи превагу и дескрипција Ајшине појаве се базира на синестезији, опажањем њеног изгледа, мириса и гласа. Остатак епизоде чини Светозарев сусрет са змијом која симболизује Ајшу. Тако се у овом делу на симболичком плану одиграва сукоб између вука и змије, духовности и телесности, а самим тим и самоће и греха. Претходно је јунак у својој подсвести непрекидно призивао вука и страшио се змије, те је тако било и у овом поглављу, када се змија повлачи у „ шишљак заборава” што је аналогно победи прошлости у односу на непосредне емоције.
Друга епизода у којој доминира тај, тзв. женски елеменат је епизода са Анђелком. По почетној поставци, она се у многоме поклапа са претходном јер и Ајша и Анђелка су „ туђе” жене и свака на свој начин покушава да „ бежи“ од свог супруга. Међутим, разлике међу њима су исто тако дубоке. Док се при опису Ајшиног изгледа користи опис ерогених зона, при опису Анђелкиног се истичу очи, усне и зуби. Ако је мотив претходне епизоде телесност, мотив ове је интелектуалност, унутрашњи свет. Начин раскидања са делом својих емоција упућених њој је сличан ономе са Ајшом. На једној страни то је одлазак змије, а на другој цепање њених разгледница.
Последњи степеник ове градације везане за женски елеменат је сећање на жене. Ту се оне пореде са мушкарцима, али само по заступљености на споменицима. Карактеристична је дилема око значаја жена, коју потпомажу реторичка питања којима се истиче егзистенцијални значај жена за мушкарце. Након тога намеће се слика заборава и занемаривања жена у једном типичном патријахалном друштву, о чему сведочи( избачено) питање: „ Ко уопште мисли о женама, њиховој патњи и сузи?”, да би убрзо стигао поражавајући коментар: „ У Лутову и женске груди имају краткорочну намену”.
22