Трагови историје у књижевним делима трагови историје у књижевним делима_pdftodo_fpts4g | Page 9

Трагови историје у књижевним делима
Крвава бајка – Десанка Максимовић
Догађај који је обележио Други светски рат је стрељање деце у Крагујевцу, у
Шумарицама. Десанка Максимовић је наша песникиња која је написала једну од
најтужнијих песама током Другог светског рата, а песму је назвала ,,Крвава бајка".
Други светски рат који је трајао шест година, однео је доста деце која још нису стала
на своје ноге, а и оне мало старије који су имали своју породицу и децу. Ја се нисам
родио када је то било, а моја прабаба је била девојка и могла је да ми исприча пуно
о тим догађајима. Сви старији препричавају нам догађаје из тих стравичних дана. По
мом мишљењу то је био веома злобан потез немачких војника јер су убијали
недужан народ који је могао још дуго да живи, ради и ствара.
Ана пише својој другарици Кети како мора да се прибере и како је у депресији. И
ако и она сама не зна због чега, али верује да је то само зато што је кукавица, мада
се против тога стално бори. Ноћу мисли о томе како је у тамници без маме и тате,
мисли о томе како долазе и одводе их. Све то види као да ће се стварно десити,
недостаје јој некадашња кућа, њени пријатељи и забаве у школи. Нјени родитељи су
јој једини зрак светлости у животу, а сада сву окружен непријатељима који желе да
науде и њој и њеној породици. Жели да се непријатељи повуку и да наставе са
њиховим дотадашњим животом, али и сама не верује у то.Упорна чезне за
разговором, слободом, пријатељима, самоћом. И толико чезне да плаче. Осећа да
ће у једном тренутку да пукне и зна би било боље када би се исплакала, али не
може јер је узнемирена.
Веома је занимљиво, како се потрефило да читам ову књигу у исто време када се и
мени дешава нешто слично. На сву срецу, наша ситуација је, по мени, доста
безопасни ја. У нашој ситуацији се боримо против нечега што је невидљиво, за
разлику од њене где је имала праве непријатеље који су хтели да науде њој и њеној
породици. За разлику од ње, док смо у кући много смо сигурнији него што су они
били, они ни у кући нису били сигурни. Ја се не плашим толико колико сам схватио,
док сам читао књигу, да се Ана плашила али се веома саосећам са њом и разумем
је. Баш ми је жао Ане, жао ми је што је пропустила много штошта у животу, што је у
16 години живота преминула, што је рано одрасла. Веома ми је драго што је, док је
била жива, постигла свој пуни потенцијал правог писца. Ни сама није веровала да ће
преживети, али да јесте мислим да би се веома прославила у улози писца. У
младости, као сто се видело, се прелепо издржавала и веома јој се дивим због тога,
радо бих прочитао још неку њену књигу да је стигла да је напише иако је и ову
писала не знајуци да це бити издата и веома позната.
А.Ј.
9